ŽUDNJA
Svako ljudsko biće koje razumije svrhu novca, osjeća želju za njime. Želja neće donijeti bogatstvo. Bogatstvo donosi žudnja za obiljem koja se pretvara u opsesiju, zatim konkretno planiranje načina i sredstava te podupiranje planova ustrajnošću koja ne priznaje neuspjeh. Metoda pomoću koje je žudnju za bogatstvom moguće pretvoriti u financijski uspjeh, sastoji se od šest konkretnih, praktičnih koraka:
PRVI KORAK: u svojem umu odredite točan iznos novca koji želite. Nije dovoljno reći: "Želim mnogo novca". Po pitanju iznosa budite određeni.
DRUGI KORAK: točno odredite što namjeravate dati za novac koji želite. U stvarnosti ništa nije moguće dobiti bez određenog ulaganja, odnosno odricanja.
TREĆI KORAK: odredite točan datum do kojeg namjeravate posjedovati novac koji želite.
ČETVRTI KORAK: sastavite konkretan plan za ostvarenje svog cilja i počnite djelovati SMJESTA, bez obzira na to jeste li spremni ili niste.
PETI KORAK: sastavite jasnu i sažetu izjavu o iznosu koji želite steći, odredite krajnji rok za ostvarenje tog cilja, navedite što namjeravate dati za uzvrat te podrobno opišite plan pomoću kojeg namjeravate zaraditi navedeni iznos.
ŠESTI KORAK: čitajte svoju izjavu na glas dva puta dnevno, navečer prije spavanja te ujutro nakon buđenja. Dok čitate - zamišljajte, osjećajte i vjerujte da već posjedujete novac.
Iznimno je važno slijediti upute opisane u sklopu ovih šest koraka. možda ćete reći kako ne možete zamisliti kako posjedujete novac prije nego što ga stvarno zaradite. Ovdje će vam u pomoć priskočiti goruća žudnja. Ako uistinu žudite za novcem tako snažno da vaša žudnja prerasta u opsesiju, lako ćete sami sebe uvjeriti da ćete ga steći. Nužno je željeti novac i razviti odlučnost koja će vas uvjeriti da ga već posjedujete.
VJERA
Vjera je stanje uma koje može biti izazvano ili stvoreno afirmacijama ili ponavljanjem uputa podsvjesnom umu putem autosugestije. Ponavljanje afirmacija ili zapovijedi svojem podsvjesnom umu jedini je poznati način razvoja emocije vjere. Podsvijest će, najizravnijim i najpraktičnijim putem, u materijalni oblik pretvoriti svaku naredbu koju je primila u stanje vjere ili uvjerenja da će ta naredba biti izvršena.
Iznimno je važno jačati pozitivne emocije čineći im dominantnim silama svojeg uma. Treba izbjegavati i uklanjati negativne emocije. Um kojim dominiraju pozitivne emocije postaje omiljenim staništem stanja uma poznatog kao vjera. Takav um je, po volji, sposoban davati upute podsvijesti koja ih prima i smjesta počinje djelovati na njihovu izvršenju.
VJERA JE "VJEČNI ELIKSIR" KOJI MISAONOM POTICAJU DAJE ŽIVOT, MOĆ I DJELOTVORNOST!
Čarolija autosugestije - poznato je da čovjek s vremenom povjeruje u ono što sam sebi ponavlja, bez obzira da li je ta tvrdnja istinita ili lažna. Čovjek koji sam sebi ponavlja neprestano neku laž, naposlijetku će je prihvatiti kao istinu. Svaki je čovjek to što jest zahvaljujući dominantnim mislima kojima dopušta da zaokupe njegov um. Misli koje čovjek svjesno polaže u svoj um i pomiješa s jednom ili više emocija, stvaraju motivacijske sile koje određuju i nadziru svaki njegov postupak, čin i dijelo.
MISLI POMIJEŠANE S BILO KOJOM EMOCIJOM STVARAJU "MAGNETSKU" SILU KOJA PRIVLAČI OSTALE SLIČNE ILI SRODNE MISLI.
Misao "magnetizirana" emocijom može se usporediti sa sjemenkom koja, položeno u plodno tlo klija, raste i neprestano se povećava sve dok ne preraste u bezbrojne milijune sjemenki iste vrste!
Ljudski um neprestano privlači vibracije koje su u skladu s onim što dominira umom. Svaka misao, zamisao, plan ili namjera koju čovjek održava u svojem umu, privlači niz srodnih misli, dodaje te "srodnike" vlastitoj sili i raste sve dok ne postane dominantan pokretač osobe u čijem se umu nastanila.
FORMULA SAMOPOUZDANJA
PRVO: Znam da posjedujem sposobnost ostvariti cilj svoje životne svrhe, zbog toga od sebe zahtjevam ustrajno, dosljedno djelovanje prema njegovu ostvarenju te obećajem da ću djelovati na taj način.
DRUGO: Uviđam da će se dominantne misli mojega uma s vremenom ostvariti u vanjskom, pojavnom djelovanju te se postupno pretvoriti u materijalnu stvarnost; zbog toga ću 30 minuta svakog dana sve svoje misli usredotočiti na razmišljanje o osobi kakva namjeravam postati te tako u svojem umu stvoriti jasnu mentalnu predodžbu.
TREĆE: Znam da će putem načela autosugestije svaka žudnja koju ustrajno održavam u svojem umu, naposlijetku pronači način očitovanja kroz neko praktično sredstvo ostvarenja tog cilja; zbog toga ću svakodnevno 10 minuta posvetiti razvoju svog samopouzdanja.
ČETVRTO: Sastavio sam jasan opis svog konkretnog i najvažnijeg cilja u životu i neću odustati sve dok ne razvijem dovoljno samopouzdanja za njegovo ostvarenje.
PETO: Potpuno shvaćam da bogatstvo i položaj ne mogu trajati dugo ako se ne temelje na pravednosti; zbog toga se neću baviti poslovima koji ne koriste svim uključenima. Uspjet ću privlačeći suradnju drugih ljudi i upotrijebiti sile koje želim. Potaknut ću druge da mi služe zbog moje spremnosti da služim drugima. Iskorijenit ću mržnju, zavist, ljubomoru, sebičnost i cinizam razvijajući ljubav prema cijelom čovječanstvu jer znam da mi negativan stav prema drugima neće donijeti uspjeh. Potaknut ću druge da vjeruju u mene zato što ja vjerujem u njih, jednako kao i u sebe. Ovu ću formulu potpisati svojim imenom, upamtiti je i jednom dnevno glasno je ponavljati sa dubokom vjerom da će postupno utjecati na moje misli i postupke kako bih postao samopouzdana u uspješna osoba.
U pozadini ove formule nalazi se prirodan zakon kojega još nitko nije uspio objasniti. Ime, pod kojim prepoznajemo taj zakon, potpuno je nevažno. Važno je da FUNKCIONIRA u korist i slavu AKO ga konstruktivno primjenjujemo. Ako ga, s druge strane, primjenjujemo destruktivno, posljedice će biti uništenje. Ona nosi u sebi vrlo važnu istinu: ljudi koji se prepuštaju porazu i žive u siromaštvu, bijedi i nevolji, svoje životne okolnosti mogu zahvaliti negativnoj primjeni načela autosugestije. Uzrok je moguće pronaći u činjenici da svi misaoni poticaji imaju sklonost očitovati se na pojavnom planu.
KATASTROFA NEGATIVNOG RAZMIŠLJANJA
Podsvjesni um ne razlikuje konstruktivne i destruktivne misaone poticaje. On radi sa sadržajima kojima ga hranimo putem svojih misaonih poticaja. Podsvijest će ostvariti misao potaknutu hrabrošću ili vjerom.
Baš kao što električna energija pokreče industriju i koristi nam ako je konstruktivno koristimo, odnosno oduzima život ako se pogrešno upotrijebi, tako će i vas zakon podsvijesti, u skladu s vašim stupnjem razumijevanja i načinom primjene, dovesti do spokoja i blagostanja, ili u dolinu bijede, neuspjeha i smrti.
Ispunite li svoj um strahom, sumnjom i nevjerovanjem u svoju sposobnost, zakon autosugestije preuzet će duh nevjerovanja i upotrijebiti ga kao obrazac prema kojemu će stvoriti materijalno očitovanje. Jednako kao što i vjetar nosi jedan brod na istok, a drugi na zapad, zakon autosugestije uzdići će vas ili oboriti u skladu s položajem vaših misaonih jedara.
KAKAV GENIJ SPAVA U VAŠEM MOZGU?
Negdje u vama laži usnula sjemenka uspjeha koja će vas, ako je probudite i potaknete na djelovanje, ponijeti velikim visinama kakvim se niste ni nadali.
Jednako kao što i vrsni glazbenik može iz violinskih žica izmamiti prelijepu melodiju, tako i vi možete probuditi genija koji spava u vašem mozgu i potaknuti ga da vas ponese u visine, prema cilju koji želite ostvariti.
Abraham Lincoln doživljavao je neuspjehe u svemu što je pokušao sve dok nije prešao četrdesetu. Bio je gospodin Nitko iz Nigdjegrada, sve dok nije doživio iskustvo koje je probudilo usnulog genija u njegovu mozgu i srcu te od njega načinilo povijesnu ličnost. To je "iskustvo" bilo pomiješano s emocijama tuge i ljubavi. Stiglo je kroz Ann Rutledge, jedinu ženu koju je istinski volio.
Poznato je da je emocija ljubavi bliska stanju uma koju nazivamo vjerom zbog toga što je ljubav sposobna pretvoriti misaone poticaje u njihove duhovne istoznačnice. Tijekom istraživanja i analize životnih ostvarenja i postignuća stotina iznimnih ljudi, otkriveno je da je u pozadini gotovo svakog uspjeha bio utjecaj ženske ljubavi.
Razmotrimo moć vjere kakvu je iskazao čovjek poznat cijelom čovječanstvu, Mahatma Gandhi iz Indije. Svijet je u tom čovjeku imao zapanjujući primjer moći vjere. Gandhi je raspolagao većim potencijalom moći od bilo kojeg čovjeka tog doba unatoč činjenici da nije posjedovao nijedno od priznatih sredstava moći kao što su novac, bojni brodovi, vojnici i bojna oprema. Gandhi nije imao novca, nije imao dom, nije posjedovao ni odijelo, ali je posjedovao moć. Kako je došao do te moći?
Stvorio ju je putem razumijevanja načela vjere te putem svoje sposobnosti da tu vjeru prenese dvjestotini milijuna ljudi. Gandhi je na zadivljujući način uspio utjecati na dvjesto milijuna umova i ujediniti ih u jedan jedini um.
Koja bi druga sila osim vjere mogla ostvariti takvo što?
četvrtak, 28. travnja 2011.
ponedjeljak, 11. travnja 2011.
5 jezika ljubavi kod dece
DECA I PRIMARNI JEZICI LJUBAVI
Dok su deca još mala teško je otkriti njihov primarni jezik ljubavi. Zato ih moramo obasipati pažnjom na svih pet jezika ljubavi i tako ćemo sigurno doživeti uspeh. Međutim, ako budemo pažljivo posmatrali njihovo ponašanje, uskoro ćemo otkriti njihov primarni jezik ljubavi.
Bobi ima tek šest godina. Čim otac dođe s posla, Bobi mu seda u krilo, podiže
ručice i mrsi mu kosu. Šta to Bobi želi da saopšti ocu? Želim da me malo pomaziš! On dodiruje oca, želeći da otac njega dodiruje. Bobijev primarni jezik ljubavi je verovatno jezik dodira tela.
Patrik stanuje u Bobijevom susedstvu. Ima pet i po godina i stalno se igra s
Bobijem. Patrikovog oca na povratku s posla čeka sasvim drugačiji doček.
Patrik mu uzbuđeno govori:
- Dođi, tata! Ima nešto važno da ti pokažem! Dođi u moju sobu!
Otac odgovara:
- Strpi se jedan trenutak, sine! Hoću samo da pregledam novine!
Patrik ga zaista jedan trenutak ostavlja na miru, ali se vraća za petnaest sekundi i
govori:
- Dođi u moju sobu, tatice! Hoću nešto da ti pokažem, odmah! Hoću da to
odmah vidiš!
Otac se opet brani:
- Samo još koji trenutak, sine. Pričekaj da ovo pročitam!
Patrika zove majka i on odlazi. Majka mu objašnjava da je otac umoran i traži da
ga pusti na miru još petnaestak minuta da pročita novine. Ali, Patrik ostaje
uporan:
- Ali, mamice, hoću da mu pokažem šta sam napravio!
- Znam, sine, ali svejedno ostavi tatu da pročita novine!
Šezdeset sekundi posle toga, Patrik je opet kod oca, ništa ne govori, ali mu skaće
u krilo i gužva novine.
- Patriče, šta to radiš?
Patrik odgovara:
- Hoću da dođeš u moju sobu, tata! Želim da ti pokažem šta sam napravio.
Šta to Patrik traži od oca? Kvalitetno, zajednički provedeno vreme! On želi
očevu nepodeljenu pažnju i neće prestati da ga poziva sve dok je ne dobije, pa
makar morao napraviti i scenu.
Ako vam dete često nešto poklanja, zamotava darove i predaje ih s posebnim
sjajem u oćima, primarni jezik ljubavi vašeg deteta je verovatno primanje
darova. Daje, jer želi da dobija. Ako zapažate da vaš sin i kčerka stalno pomažu
mlađem bratu ili sestri, to znaći da je njegov ili njen primarni jezik ljubavi dela
ljubavi, male usluge iz ljubavi. Ako vam često govori da dobro izgledate ili kako
ste dobra majka ili otac, kako ste sjajno nešto obavili, to pokazuje da je njegov ili njen primarni jezik ljubavi izražavanje priznanja.
Kod deteta se sve ovo događa na nivou podsvesti. Ono ne razmišlja svesno da će
biti maženo, ako pomazi oca ili majku, da će dobiti poklon kada ga daje, već je
njegovo ponašanje pokrenuto njegovim emocionalnim težnjama. Možda je i putem iskustva već naučilo da na određena dela dobija određene nagrade, pa zato čini ono što će kao posledicu imati zadovoljenje njegovih emocionalnih potreba. Ako sve ide dobro i ako su njegove emocionalne potrebe zadovoljene, ona se razvijaju i postaju odgovorne zrele osobe. Ali, ako njegove emocionalne potrebe nisu zadovoljene, ona narušavaju, krše nametnute norme ponašanja, izražavaju ljutinu prema roditeljima koji nisu zadovoljili njihove emocionalne potrebe i traže ljubav na drugoj strani.
Dr. Ros Kempbel, psihijatar od kojega sam prvi put čuo za emocionalni rezervoar ljubavi, tvrdi na temelju dugogodišnje prakse lečenja adolescenata koji su posrnuli na seksualnom području, da nikada nije sreo adolescenta, koji je kršio norme seksualnog ponašanja, čiji su roditelji zadovoljili njegovu emocionalnu potrebu za ljubavlju. Prema njegovom dubokom uverenju, svako seksualno pogrešno ponašanje adolescenata ima svoj koren u praznom emocionalnom rezervoaru ljubavi.
Zašto se vremenom naša priznanja, upućena detetu, pretvaraju u negodovanje?
Da li ste imali prilike da vidite ovakav ili sličan slučaj? Tinejdžer pobegne od
kuće, a roditelji krše ruke i govore: «Kako nam je to mogao učiniti posle svega
što smo žrtvovali za njega?» Istovremeno isti tinejdžer sedi u ordinaciji
savetnika stotinjak kilometara daleko od kuće i kaže: «Roditelji me ne vole!
Nikada me nisu ni voleli. Vole moga brata, ali mene ne vole!» Vole li roditelji
toga svoga tinejdžera? U većini slučajeva ga vole. U čemu je onda problem?
Vrlo je verovatno da roditelji nikada nisu naučili da svome detetu izraze ljubav
na jeziku koji ono razume.
Možda su mu kupovali lopte ili bicikle u nastojanju da mu pokažu ljubav, a ono
je govorilo: «Hoće li se neko loptati sa mnom? Hoće li neko da vozi bicikl sa mnom? Hoće li mi neko posvetiti svoje vreme? Razlika izmenu kupovanja lopte detetu i igranja s njime može da bude razlika izmenu punog i praznog rezervoara ljubavi. Roditelji mogu iskreno da vole svoje dete, i večina to i ćini, ali sama iskrenost nije dovoljna! Moramo naučiti da govorimo jezikom ljubavi svoga deteta ako želimo da zadovoljimo njegovu emocionalnu potrebu za ljubavlju. Razmotrimo zato pet primarnih jezika ljubavi u odnosu na iskazivanje ljubavi prema deci!
IZRA.AVANJE PRIZNANJA
Tipično je da roditelji malom detetu vrlo često upučuju reći priznanja. Čak i pre
nego što dete naući da govori, oni uzvikuju: "Pogledajte kako ima slatki nosić,
kakve krasne oći, kako lepu, talasastu kosicu!" Kada dete počne da puzi, svaki
čas izričemo pohvale. Kada počne da hoda i kada se jednom rukom uhvati za
kauč, mi govorimo: "Dođi, dođi mami. Bravo! Samo tako nastavi!" Dete
napravi pola koraka i padne, a mi uzvikujemo: "Bravo, dobro si to izveo!" Ni ne
pada nam na pamet da kažemo: "Glupane, zar ne možeš učiniti nešto tako jednostavno!"
Zašto se naše izražavanje pohvala detetu vremenom pretvara u prigovaranje?
Kada je detetu sedam godina, ulazimo u njegovu sobu i naređujemo da smesta
pokupi igračke. Dvanaest igračaka je rasuto po podu. Vraćamo se posle dva
minuta i dete je spremilo sedam. Šta kažemo? «Zar ti nisam kazala da spremiš
igračke? Kada se ponovo budem vratila, teško tebi ako igračke ne budu u
kutiji!» Zašto ne pohvalimo dete: «Bravo, sine! Sedam igračaka su već stavio u
kutiju! Još samo pet! Napred samo tako!» Ostalih pet bi se verovatno odmah
našlo u kutiji, zar ne?
Detetu, čiji je primarni jezik ljubavi izražavanje priznanja, naše negativne,
osorne reči teško ugrožavaju psihu. Stotinama odraslih tridesetgodišnjaka i dan
danas u ušima odzvanjaju reči, izrečene pre dvadeset godina: «Predebela si, nikome se nećeš svideti!» «Slabo učiš, samo je pitanje trenutka kada će te izbaciti iz škole!» «Ne mogu da verujem da si toliko glupa!» «Neodgovoran si i od tebe nikada neće ništa biti!» Odrasli se bore da steknu osećanje samopoštovanja i da budu voljeni svojim jezikom ljubavi, a kako se to onda ne bi odnosilo i na decu, čiji je primarni jezik ljubavi zloupotrebljen na ovako težak način?
KVALITETNO, ZAJEDNI.KI PROVEDENO VREME
Kvalitetno je vreme kada detetu posvečujemo svoju nepodeljenu pažnju. Za malo dete to znaći da sednete na pod pored njega i da zajedno s njime kotrljate loptu. To se odnosi i na igranje autičima i lutkama, igranje u pesku, građenje kula u pesku, ulaženju u svet dečje mašte! Vas će kao odraslu osobu zanimati računar, ali vaše dete živi u svom dečjem svetu. Morate se spustiti na nivo deteta, ako ga na kraju želite uvesti u svet odraslih.
Kako dete odrasta i pokazuje nova interesovanja, morate se udubiti u njegov
svet da biste zadovoljili njegove potrebe. Ako ga zanima košarka, interesujte se
za košarku, provodite vreme s njime igrajući košarku, posmatrajte košarkašku
utakmicu, posebno ako ono učestvuje. Ako ga zanima klavir, možete sedeti s
njime i pažljivo slušati kako vežba. Poklanjajući detetu nepodeljenu pažnju,
pokazujete mu da vam je stalo do njega, da vam je ono važno, da uživate u
njegovom društvu.
Mnogi ljudi, kada se osvrću na detinjstvo, ne mogu da sete šta su im roditelji
govorili, ali mogu da se sete šta su činili. Jedan stariji čovek mi je ispričao:
«Sećam se da moj otac nije propuštao nijednu moju košarkašku utakmicu u
srednjoj školi. Znao sam da ga veoma zanima moje napredovanje.» Za tog
čoveka je kvalitetno vreme bilo izuzetno značajan izraz ljubavi. Ako je
kvaliteno, zajednički provedeno vreme primarni jezik ljubavi vašeg deteta, a vi
govorite tim jezikom, vrlo je verovatno da će s vama provoditi kvalitetno vreme
kada budete ostareli. Ako mu ne pružite kvalitetno vreme dok je dete, u
pubertetu će tražiti pažnju svojih vršnjaka i udaljiti se od roditelja, koji, možda,
upravo u to vreme očajnički žele da provode vreme za svojom decom.
PRIMANJE POKLONA
Mnogi roditelji, a posebno dede i bake, neumereno govore jezikom poklona. I
zaista, kada čovek svrati u prodavnicu igračaka, pita se da li roditelji veruju da je to jedini jezik ljubavi. Samo ako imaju novca, roditelji zasipaju decu igračkama.
Mnogi veruju da je to najbolji način pokazivanja ljubavi. Neki roditelji
pokušavaju da deci pruže ono što su njima njihovi roditelji uskratili ili nisu
mogli dati. Kupuju im stvari koje su želeli da imaju kada su bili mali.
Menutim, ako primanje poklona nije primarni jezik ljubavi njihovog deteta, onda mu
pokloni u emocionalnom smislu ne zna.e mnogo. Roditelji imaju dobre namere,
ali davanjem poklona ne zadovoljavaju emocionalne potrebe deteta. Ako se pokloni koje dajete brzo ostavljaju po strani, ako dete retko zahvaljuje, ako ne vodi brigu o poklonima koje je dobilo, ako ih ne ceni, vrlo je verovatno da primanje poklona nije njegov primarni jezik ljubavi. Ali, ako vaše dete reaguje izuzetno zahvalno, ako svoje poklone pokazuje drugima i hvali se kako ste mu kupili tako lepu igračku, ako se stara oko poklona, ako ga stavlja na vidljivo mesto u sobi, ako se njime igra dugo vremena, onda je, možda, primanje poklona njegov primarni jezik ljubavi.
Šta da činite u slučaju kada je primarni jezik ljubavi vašeg deteta primanje
poklona, a vi nemate sredstava da mu kupujete poklone? Zapamtite, nisu važni
cena i kvalitet poklona, nego namera! Mnogi pokloni se mogu napraviti i kod
kuće, i ponekad dete više ceni takav poklon nego neku skupu fabričku igračku.
Ustvari, mala deca se češće igraju kutijom, nego samom igračkom. Možete
pronaći neku pokidanu igračku i popraviti je. Popravljanje može da bude zajedničko delo roditelja i deteta. Ne mora čovrek da ima mnogo novca da bi svojoj deci davao poklone.
DELA LJUBAVI, MALE USLUGE IZ LJUBAVI
Dok su deca mala roditelji im stalno čine dela ljubavi, usluge iz ljubavi. Kada to
ne bi činili, dete bi umrlo. Kupanje, hranjenje i oblačenje zahtevaju mnogo
vremena i truda u toku prvih godina života deteta. Tu bi trebalo ubrojati i
kuvanje, pranje, peglanje, zatim pripremanje užine za školu, odvođenje i
dovođenje deteta, pomaganje oko izrade domačih zadataka. Mnoga deca to
primaju kao potpuno normalne postupke, ali za neku decu to su neoborivi dokazi
ljubavi.
Posmatrajte svoju decu. Gledajte kako izražavaju ljubav prema drugima. To je
ključ za otkrivanje njihovog primarnog jezika ljubavi!
Ako vaše dete često rečima izražava priznanje za dela ljubavi, to je ključ za
otkrivanje da su mu ona emocionalno neobično važna. Tada vaša dela ljubavi
njima služe kao čvrst dokaz vaše ljubavi, ona znaju da su voljena. Kada detetu
pomažete pri učenju, detetu je to mnogo važnije od dobre ocene, to znači da ga
volite. Kada mu popravite bicikl, niste mu samo vratili mogućnost da se vozi,
nego ste mu napunili rezervoar ljubavi. Ako vam dete stalno nudi svoju pomoć,
to verovatno znači da po njegovom mišljenju na taj način izražava svoju ljubav.
Dela ljubavi, usluge iz ljubavi su njegov primarni jezik ljubavi.
DODIR TELA
Odavno se već zna da je dodir tela za dete emocionalna komunikacija.
Istraživanja su pokazala da deca koja se nose i maze emocionalno mnogo bolje
napreduju od dece koja se ne nose i ne maze. Normalno je da roditelji uzimaju
malu decu na ruke i da ih maze, ljube, da im govore nežne reči. Dete oseća da je voljeno mnogo pre nego što nauči značenje pojma ljubavi. Grljenje, ljubljenje,
maženje, sve su to načini izražavanja ljubavi prema detetu. Naravno, način na
koji ćemo zagrliti i poljubiti tinejdžera razlikuje se od načina na koji smo to
činili dok je bio dete. On će se možda čak i zastideti ako to budete činili pred
njegovim prijateljima, ali to uopšte ne znači da ne želi da ga dodirnete, posebno
ako je to njegov primarni jezik ljubavi.
Ako vam vaš tinejdžer redovno prilazi, pruža vam ruku, ako vas gurka, ako vas
hvata za zglavak dok prolazite pored njega, ako vam čak nestašno podmeće
nogu, sve to govori da je dodir tela njegov primarni jezik ljubavi.
Posmatrajte svoju decu. Pratite na koji način izražavaju ljubav prema drugima.
To je ključ za otkrivanje njihovog jezika ljubavi. Obratite pažnju šta traže od
vas. Mnogo puta će ta njihova želja biti u skladu s njihovim primarnim jezikom
ljubavi. Osvrnite se na postupke i reči koje najviše cene. To će svakako biti
pokazatelj kojim jezikom ljubavi govore.
Primarni jezik ljubavi moje kćerke je kvalitetno, zajednički provedeno vreme, pa
smo zato, dok je odrastala, često zajedno šetali. U toku njenih srednjoškolskih
godina, dok je išla u Salem Akademi, u jednu od najstarijih devojačkih srednjih
škola u zemlji, znali smo dugo šetati neobično zanimljivim, starim ulicama toga
grada. Moravska braća su obnovila ovo mesto, staro preko dve stotine godina.
Šetnja starom kaldrmom vraća čoveka u nekadašnja vremena. Lutanje po starom
groblju pruža čoveku dokaz prolaznosti života. Tih godina šetali smo sedmično
tri puta i vodili duge razgovore u tom jednostavnom, prekrasnom okruženju.
Danas ona radi kao lekar i kada nas poseti, nikada ne propusti da upita: «Tata,
da li si za šetnju?» Nikada nisam odbio njen poziv.
Moj sin nikada nije prošetao sa mnom. Govorio je: «Hodanje je glupo. Ako
negde moramo da odemo, onda se odvezimo!» Kvalitetno, zajednički provedeno vreme nije njegov primarni jezik ljubavi. Kao roditelji često smo skloni da svu svoju decu stavljamo u isti kalup. Odlazimo na predavanja, čitamo knjige o vaspitanju dece i onda naučene lekcije pokušavamo primeniti kod kuće. Problem je u tome što je svako dete drugačije i ono što jednom detetu predstavlja dokaz ljubavi, drugome ne znači mnogo. Primoravanje deteta da ide s vama u šetnju da biste mu time pokazali ljubav, njemu neće značiti ništa drugo nego gubljenje vremena koje bi se na drugi način moglo provesti mnogo ugodnije. Moramo naučiti da govorimo primarnim jezikom ljubavi našeg deteta da bismo mu pokazali da ga volimo. Duboko sam uveren da većina roditelja iskreno voli svoju decu. Ali znam da hiljade roditelja promašuju da svojoj deci pokažu ljubav jezikom koji ona razumeju i da zato u ovoj zemlji na hiljade dece žive s praznim rezervoarom ljubavi. Znam da većina maloletnih prestupnika pati zbog praznog rezervoara ljubavi i da ga pokušava napuniti na pogrešnom mestu.
Nikada nije kasno da naučite izražavati svoju ljubav na pravi način. Ako su vam
deca već starija i vidite da ste s njima razgovarali na pogrešnom jeziku ljubavi,
zašto im to ne biste priznali: «Znaš, shvatio sam da sam ti godinama izražavao
svoju ljubav na pogrešan način. Uviđam da si, možda, stekao pogrešan utisak da
te ne volim onoliko koliko bi trebalo. Zaista te volim i nadam se da ću ti to
ubuduće izražavati na bolji i prihvatljiviji način!» Možda bi bilo dobro i da im
objasnite da postoji pet primarnih jezika ljubavi i mnoštvo dijalekata i da
razmenite utiske o tome na koji način biste jedni drugima pokazali koliko se
volite i cenite.
Možda vam nedostaju dokazi da vas vaša odrasla deca vole. Ako su dovoljno
zrela da shvate ideju o primarnim jezicima ljubavi, možda će ih razgovor s vama
otvoriti oči. Možda ćete se iznenaditi njihovoj spremnosti da progovore vašim
jezikom ljubavi. Kada pripadnici porodice počnu govoriti primarnim jezikom
ljubavi jedni drugima, emocionalna klima u porodici se potpuno menja.
Dok su deca još mala teško je otkriti njihov primarni jezik ljubavi. Zato ih moramo obasipati pažnjom na svih pet jezika ljubavi i tako ćemo sigurno doživeti uspeh. Međutim, ako budemo pažljivo posmatrali njihovo ponašanje, uskoro ćemo otkriti njihov primarni jezik ljubavi.
Bobi ima tek šest godina. Čim otac dođe s posla, Bobi mu seda u krilo, podiže
ručice i mrsi mu kosu. Šta to Bobi želi da saopšti ocu? Želim da me malo pomaziš! On dodiruje oca, želeći da otac njega dodiruje. Bobijev primarni jezik ljubavi je verovatno jezik dodira tela.
Patrik stanuje u Bobijevom susedstvu. Ima pet i po godina i stalno se igra s
Bobijem. Patrikovog oca na povratku s posla čeka sasvim drugačiji doček.
Patrik mu uzbuđeno govori:
- Dođi, tata! Ima nešto važno da ti pokažem! Dođi u moju sobu!
Otac odgovara:
- Strpi se jedan trenutak, sine! Hoću samo da pregledam novine!
Patrik ga zaista jedan trenutak ostavlja na miru, ali se vraća za petnaest sekundi i
govori:
- Dođi u moju sobu, tatice! Hoću nešto da ti pokažem, odmah! Hoću da to
odmah vidiš!
Otac se opet brani:
- Samo još koji trenutak, sine. Pričekaj da ovo pročitam!
Patrika zove majka i on odlazi. Majka mu objašnjava da je otac umoran i traži da
ga pusti na miru još petnaestak minuta da pročita novine. Ali, Patrik ostaje
uporan:
- Ali, mamice, hoću da mu pokažem šta sam napravio!
- Znam, sine, ali svejedno ostavi tatu da pročita novine!
Šezdeset sekundi posle toga, Patrik je opet kod oca, ništa ne govori, ali mu skaće
u krilo i gužva novine.
- Patriče, šta to radiš?
Patrik odgovara:
- Hoću da dođeš u moju sobu, tata! Želim da ti pokažem šta sam napravio.
Šta to Patrik traži od oca? Kvalitetno, zajednički provedeno vreme! On želi
očevu nepodeljenu pažnju i neće prestati da ga poziva sve dok je ne dobije, pa
makar morao napraviti i scenu.
Ako vam dete često nešto poklanja, zamotava darove i predaje ih s posebnim
sjajem u oćima, primarni jezik ljubavi vašeg deteta je verovatno primanje
darova. Daje, jer želi da dobija. Ako zapažate da vaš sin i kčerka stalno pomažu
mlađem bratu ili sestri, to znaći da je njegov ili njen primarni jezik ljubavi dela
ljubavi, male usluge iz ljubavi. Ako vam često govori da dobro izgledate ili kako
ste dobra majka ili otac, kako ste sjajno nešto obavili, to pokazuje da je njegov ili njen primarni jezik ljubavi izražavanje priznanja.
Kod deteta se sve ovo događa na nivou podsvesti. Ono ne razmišlja svesno da će
biti maženo, ako pomazi oca ili majku, da će dobiti poklon kada ga daje, već je
njegovo ponašanje pokrenuto njegovim emocionalnim težnjama. Možda je i putem iskustva već naučilo da na određena dela dobija određene nagrade, pa zato čini ono što će kao posledicu imati zadovoljenje njegovih emocionalnih potreba. Ako sve ide dobro i ako su njegove emocionalne potrebe zadovoljene, ona se razvijaju i postaju odgovorne zrele osobe. Ali, ako njegove emocionalne potrebe nisu zadovoljene, ona narušavaju, krše nametnute norme ponašanja, izražavaju ljutinu prema roditeljima koji nisu zadovoljili njihove emocionalne potrebe i traže ljubav na drugoj strani.
Dr. Ros Kempbel, psihijatar od kojega sam prvi put čuo za emocionalni rezervoar ljubavi, tvrdi na temelju dugogodišnje prakse lečenja adolescenata koji su posrnuli na seksualnom području, da nikada nije sreo adolescenta, koji je kršio norme seksualnog ponašanja, čiji su roditelji zadovoljili njegovu emocionalnu potrebu za ljubavlju. Prema njegovom dubokom uverenju, svako seksualno pogrešno ponašanje adolescenata ima svoj koren u praznom emocionalnom rezervoaru ljubavi.
Zašto se vremenom naša priznanja, upućena detetu, pretvaraju u negodovanje?
Da li ste imali prilike da vidite ovakav ili sličan slučaj? Tinejdžer pobegne od
kuće, a roditelji krše ruke i govore: «Kako nam je to mogao učiniti posle svega
što smo žrtvovali za njega?» Istovremeno isti tinejdžer sedi u ordinaciji
savetnika stotinjak kilometara daleko od kuće i kaže: «Roditelji me ne vole!
Nikada me nisu ni voleli. Vole moga brata, ali mene ne vole!» Vole li roditelji
toga svoga tinejdžera? U većini slučajeva ga vole. U čemu je onda problem?
Vrlo je verovatno da roditelji nikada nisu naučili da svome detetu izraze ljubav
na jeziku koji ono razume.
Možda su mu kupovali lopte ili bicikle u nastojanju da mu pokažu ljubav, a ono
je govorilo: «Hoće li se neko loptati sa mnom? Hoće li neko da vozi bicikl sa mnom? Hoće li mi neko posvetiti svoje vreme? Razlika izmenu kupovanja lopte detetu i igranja s njime može da bude razlika izmenu punog i praznog rezervoara ljubavi. Roditelji mogu iskreno da vole svoje dete, i večina to i ćini, ali sama iskrenost nije dovoljna! Moramo naučiti da govorimo jezikom ljubavi svoga deteta ako želimo da zadovoljimo njegovu emocionalnu potrebu za ljubavlju. Razmotrimo zato pet primarnih jezika ljubavi u odnosu na iskazivanje ljubavi prema deci!
IZRA.AVANJE PRIZNANJA
Tipično je da roditelji malom detetu vrlo često upučuju reći priznanja. Čak i pre
nego što dete naući da govori, oni uzvikuju: "Pogledajte kako ima slatki nosić,
kakve krasne oći, kako lepu, talasastu kosicu!" Kada dete počne da puzi, svaki
čas izričemo pohvale. Kada počne da hoda i kada se jednom rukom uhvati za
kauč, mi govorimo: "Dođi, dođi mami. Bravo! Samo tako nastavi!" Dete
napravi pola koraka i padne, a mi uzvikujemo: "Bravo, dobro si to izveo!" Ni ne
pada nam na pamet da kažemo: "Glupane, zar ne možeš učiniti nešto tako jednostavno!"
Zašto se naše izražavanje pohvala detetu vremenom pretvara u prigovaranje?
Kada je detetu sedam godina, ulazimo u njegovu sobu i naređujemo da smesta
pokupi igračke. Dvanaest igračaka je rasuto po podu. Vraćamo se posle dva
minuta i dete je spremilo sedam. Šta kažemo? «Zar ti nisam kazala da spremiš
igračke? Kada se ponovo budem vratila, teško tebi ako igračke ne budu u
kutiji!» Zašto ne pohvalimo dete: «Bravo, sine! Sedam igračaka su već stavio u
kutiju! Još samo pet! Napred samo tako!» Ostalih pet bi se verovatno odmah
našlo u kutiji, zar ne?
Detetu, čiji je primarni jezik ljubavi izražavanje priznanja, naše negativne,
osorne reči teško ugrožavaju psihu. Stotinama odraslih tridesetgodišnjaka i dan
danas u ušima odzvanjaju reči, izrečene pre dvadeset godina: «Predebela si, nikome se nećeš svideti!» «Slabo učiš, samo je pitanje trenutka kada će te izbaciti iz škole!» «Ne mogu da verujem da si toliko glupa!» «Neodgovoran si i od tebe nikada neće ništa biti!» Odrasli se bore da steknu osećanje samopoštovanja i da budu voljeni svojim jezikom ljubavi, a kako se to onda ne bi odnosilo i na decu, čiji je primarni jezik ljubavi zloupotrebljen na ovako težak način?
KVALITETNO, ZAJEDNI.KI PROVEDENO VREME
Kvalitetno je vreme kada detetu posvečujemo svoju nepodeljenu pažnju. Za malo dete to znaći da sednete na pod pored njega i da zajedno s njime kotrljate loptu. To se odnosi i na igranje autičima i lutkama, igranje u pesku, građenje kula u pesku, ulaženju u svet dečje mašte! Vas će kao odraslu osobu zanimati računar, ali vaše dete živi u svom dečjem svetu. Morate se spustiti na nivo deteta, ako ga na kraju želite uvesti u svet odraslih.
Kako dete odrasta i pokazuje nova interesovanja, morate se udubiti u njegov
svet da biste zadovoljili njegove potrebe. Ako ga zanima košarka, interesujte se
za košarku, provodite vreme s njime igrajući košarku, posmatrajte košarkašku
utakmicu, posebno ako ono učestvuje. Ako ga zanima klavir, možete sedeti s
njime i pažljivo slušati kako vežba. Poklanjajući detetu nepodeljenu pažnju,
pokazujete mu da vam je stalo do njega, da vam je ono važno, da uživate u
njegovom društvu.
Mnogi ljudi, kada se osvrću na detinjstvo, ne mogu da sete šta su im roditelji
govorili, ali mogu da se sete šta su činili. Jedan stariji čovek mi je ispričao:
«Sećam se da moj otac nije propuštao nijednu moju košarkašku utakmicu u
srednjoj školi. Znao sam da ga veoma zanima moje napredovanje.» Za tog
čoveka je kvalitetno vreme bilo izuzetno značajan izraz ljubavi. Ako je
kvaliteno, zajednički provedeno vreme primarni jezik ljubavi vašeg deteta, a vi
govorite tim jezikom, vrlo je verovatno da će s vama provoditi kvalitetno vreme
kada budete ostareli. Ako mu ne pružite kvalitetno vreme dok je dete, u
pubertetu će tražiti pažnju svojih vršnjaka i udaljiti se od roditelja, koji, možda,
upravo u to vreme očajnički žele da provode vreme za svojom decom.
PRIMANJE POKLONA
Mnogi roditelji, a posebno dede i bake, neumereno govore jezikom poklona. I
zaista, kada čovek svrati u prodavnicu igračaka, pita se da li roditelji veruju da je to jedini jezik ljubavi. Samo ako imaju novca, roditelji zasipaju decu igračkama.
Mnogi veruju da je to najbolji način pokazivanja ljubavi. Neki roditelji
pokušavaju da deci pruže ono što su njima njihovi roditelji uskratili ili nisu
mogli dati. Kupuju im stvari koje su želeli da imaju kada su bili mali.
Menutim, ako primanje poklona nije primarni jezik ljubavi njihovog deteta, onda mu
pokloni u emocionalnom smislu ne zna.e mnogo. Roditelji imaju dobre namere,
ali davanjem poklona ne zadovoljavaju emocionalne potrebe deteta. Ako se pokloni koje dajete brzo ostavljaju po strani, ako dete retko zahvaljuje, ako ne vodi brigu o poklonima koje je dobilo, ako ih ne ceni, vrlo je verovatno da primanje poklona nije njegov primarni jezik ljubavi. Ali, ako vaše dete reaguje izuzetno zahvalno, ako svoje poklone pokazuje drugima i hvali se kako ste mu kupili tako lepu igračku, ako se stara oko poklona, ako ga stavlja na vidljivo mesto u sobi, ako se njime igra dugo vremena, onda je, možda, primanje poklona njegov primarni jezik ljubavi.
Šta da činite u slučaju kada je primarni jezik ljubavi vašeg deteta primanje
poklona, a vi nemate sredstava da mu kupujete poklone? Zapamtite, nisu važni
cena i kvalitet poklona, nego namera! Mnogi pokloni se mogu napraviti i kod
kuće, i ponekad dete više ceni takav poklon nego neku skupu fabričku igračku.
Ustvari, mala deca se češće igraju kutijom, nego samom igračkom. Možete
pronaći neku pokidanu igračku i popraviti je. Popravljanje može da bude zajedničko delo roditelja i deteta. Ne mora čovrek da ima mnogo novca da bi svojoj deci davao poklone.
DELA LJUBAVI, MALE USLUGE IZ LJUBAVI
Dok su deca mala roditelji im stalno čine dela ljubavi, usluge iz ljubavi. Kada to
ne bi činili, dete bi umrlo. Kupanje, hranjenje i oblačenje zahtevaju mnogo
vremena i truda u toku prvih godina života deteta. Tu bi trebalo ubrojati i
kuvanje, pranje, peglanje, zatim pripremanje užine za školu, odvođenje i
dovođenje deteta, pomaganje oko izrade domačih zadataka. Mnoga deca to
primaju kao potpuno normalne postupke, ali za neku decu to su neoborivi dokazi
ljubavi.
Posmatrajte svoju decu. Gledajte kako izražavaju ljubav prema drugima. To je
ključ za otkrivanje njihovog primarnog jezika ljubavi!
Ako vaše dete često rečima izražava priznanje za dela ljubavi, to je ključ za
otkrivanje da su mu ona emocionalno neobično važna. Tada vaša dela ljubavi
njima služe kao čvrst dokaz vaše ljubavi, ona znaju da su voljena. Kada detetu
pomažete pri učenju, detetu je to mnogo važnije od dobre ocene, to znači da ga
volite. Kada mu popravite bicikl, niste mu samo vratili mogućnost da se vozi,
nego ste mu napunili rezervoar ljubavi. Ako vam dete stalno nudi svoju pomoć,
to verovatno znači da po njegovom mišljenju na taj način izražava svoju ljubav.
Dela ljubavi, usluge iz ljubavi su njegov primarni jezik ljubavi.
DODIR TELA
Odavno se već zna da je dodir tela za dete emocionalna komunikacija.
Istraživanja su pokazala da deca koja se nose i maze emocionalno mnogo bolje
napreduju od dece koja se ne nose i ne maze. Normalno je da roditelji uzimaju
malu decu na ruke i da ih maze, ljube, da im govore nežne reči. Dete oseća da je voljeno mnogo pre nego što nauči značenje pojma ljubavi. Grljenje, ljubljenje,
maženje, sve su to načini izražavanja ljubavi prema detetu. Naravno, način na
koji ćemo zagrliti i poljubiti tinejdžera razlikuje se od načina na koji smo to
činili dok je bio dete. On će se možda čak i zastideti ako to budete činili pred
njegovim prijateljima, ali to uopšte ne znači da ne želi da ga dodirnete, posebno
ako je to njegov primarni jezik ljubavi.
Ako vam vaš tinejdžer redovno prilazi, pruža vam ruku, ako vas gurka, ako vas
hvata za zglavak dok prolazite pored njega, ako vam čak nestašno podmeće
nogu, sve to govori da je dodir tela njegov primarni jezik ljubavi.
Posmatrajte svoju decu. Pratite na koji način izražavaju ljubav prema drugima.
To je ključ za otkrivanje njihovog jezika ljubavi. Obratite pažnju šta traže od
vas. Mnogo puta će ta njihova želja biti u skladu s njihovim primarnim jezikom
ljubavi. Osvrnite se na postupke i reči koje najviše cene. To će svakako biti
pokazatelj kojim jezikom ljubavi govore.
Primarni jezik ljubavi moje kćerke je kvalitetno, zajednički provedeno vreme, pa
smo zato, dok je odrastala, često zajedno šetali. U toku njenih srednjoškolskih
godina, dok je išla u Salem Akademi, u jednu od najstarijih devojačkih srednjih
škola u zemlji, znali smo dugo šetati neobično zanimljivim, starim ulicama toga
grada. Moravska braća su obnovila ovo mesto, staro preko dve stotine godina.
Šetnja starom kaldrmom vraća čoveka u nekadašnja vremena. Lutanje po starom
groblju pruža čoveku dokaz prolaznosti života. Tih godina šetali smo sedmično
tri puta i vodili duge razgovore u tom jednostavnom, prekrasnom okruženju.
Danas ona radi kao lekar i kada nas poseti, nikada ne propusti da upita: «Tata,
da li si za šetnju?» Nikada nisam odbio njen poziv.
Moj sin nikada nije prošetao sa mnom. Govorio je: «Hodanje je glupo. Ako
negde moramo da odemo, onda se odvezimo!» Kvalitetno, zajednički provedeno vreme nije njegov primarni jezik ljubavi. Kao roditelji često smo skloni da svu svoju decu stavljamo u isti kalup. Odlazimo na predavanja, čitamo knjige o vaspitanju dece i onda naučene lekcije pokušavamo primeniti kod kuće. Problem je u tome što je svako dete drugačije i ono što jednom detetu predstavlja dokaz ljubavi, drugome ne znači mnogo. Primoravanje deteta da ide s vama u šetnju da biste mu time pokazali ljubav, njemu neće značiti ništa drugo nego gubljenje vremena koje bi se na drugi način moglo provesti mnogo ugodnije. Moramo naučiti da govorimo primarnim jezikom ljubavi našeg deteta da bismo mu pokazali da ga volimo. Duboko sam uveren da većina roditelja iskreno voli svoju decu. Ali znam da hiljade roditelja promašuju da svojoj deci pokažu ljubav jezikom koji ona razumeju i da zato u ovoj zemlji na hiljade dece žive s praznim rezervoarom ljubavi. Znam da većina maloletnih prestupnika pati zbog praznog rezervoara ljubavi i da ga pokušava napuniti na pogrešnom mestu.
Nikada nije kasno da naučite izražavati svoju ljubav na pravi način. Ako su vam
deca već starija i vidite da ste s njima razgovarali na pogrešnom jeziku ljubavi,
zašto im to ne biste priznali: «Znaš, shvatio sam da sam ti godinama izražavao
svoju ljubav na pogrešan način. Uviđam da si, možda, stekao pogrešan utisak da
te ne volim onoliko koliko bi trebalo. Zaista te volim i nadam se da ću ti to
ubuduće izražavati na bolji i prihvatljiviji način!» Možda bi bilo dobro i da im
objasnite da postoji pet primarnih jezika ljubavi i mnoštvo dijalekata i da
razmenite utiske o tome na koji način biste jedni drugima pokazali koliko se
volite i cenite.
Možda vam nedostaju dokazi da vas vaša odrasla deca vole. Ako su dovoljno
zrela da shvate ideju o primarnim jezicima ljubavi, možda će ih razgovor s vama
otvoriti oči. Možda ćete se iznenaditi njihovoj spremnosti da progovore vašim
jezikom ljubavi. Kada pripadnici porodice počnu govoriti primarnim jezikom
ljubavi jedni drugima, emocionalna klima u porodici se potpuno menja.
ponedjeljak, 4. travnja 2011.
Devet zaveta uspeha (3. deo)
Sedmi zavet uspeha
Svoje napore razasuo sam u premnogo pravaca. Toliko sam godišnjih doba protracio,
jurcajuci od jedne duge do druge. Bezbroj godina utrošio sam spuštajuci posude u prazne bunare. I, sve vreme nisam prestajao da se nadam da ce mi uspeh, sreca i bogatstvo pripasti jednog dana. Uzalud sam cekao. I, da nije bilo cuda ovih svitaka, mogao sam cekati zauvek. Žalosno, zaista. Kada se zaputi ulicom na kojoj piše 'uskoro', covek se na kraju nade pred kucom na kojoj stoji 'nikad'.
Sve to sada je iza mene. Jasno mi je, sada, zbog cega mi je uspeh stalno izmicao. Covek koji se neprestano lomi koju od dveju stvari da ucini, na koncu nece uciniti nijednu. Ukoliko se kolebam izmedu dva plana, izmedu jednog i drugog cilja, i sve vreme se povijam na vetru, poput ljiljana, u svakom smeru u kojem pokazuje igla na kompasu, nikada necu postici ništa; ni veliko, ni korisno. U ovom svetu napreduju samo oni koji se, u datom trenutku, usredsreduju na samo jednu stvar. U velike ljude ili velike žene racunaju se oni koji nikad ne iskoracuju van onoga što
cini njihovu izuzetnost; koji ne rasipaju, uludo, svoju posebnost. Sada mi je, napokon, znana velika tajna koju, premda mi je sve vreme stajala pred ocima, nikako nisam uspevao da prozrem.
Uvek cu citavog sebe posvecivati zadatku koji u datom trenutku stoji preda mnom.
Veliku razliku izmedu onih koji uspevaju i onih koji ne uspevaju ne cini kolicina posla koju i jedni i drugi obave, vec kolicina pametno obavljenog posla. Mnogi od onih koji neslavno propadaju daju sve od sebe da postignu veliki uspeh; ali, poslove koji im se povere obavljaju nesredeno, tako da ono što su izgradili jednom, ruše drugom rukom. Okolnosti u kojima se nalaze, ne koriste da bi ih pretvorili u mogucnosti za sebe. Ne poseduju, naprosto, sposobnost da casne poraze preobrate u recite pobede. Uprkos tome što raspolažu i sa dovoljno sposobnosti i sa dovoljno vremena - ta dva glavna stuba uspeha - oni nastavljaju da tamo i amo povlace svoja prazna kolica, i pravi cilim njihovog života ostaje tako neistkan. Nikada više necu dozvoliti sebi da otaljavam neki posao, u koji bi bilo potrebno da uložim citavo svoje bice. Oci su mi se napokon otvorile. Od ovog casa, ono što cinim cinicu kao da
ništa drugo na svetu nema nikakvu važnost.
Izrastanje hiljada hrastovih šuma pociva na jednom jedinom žiru.
Usredsredenost i istrajnost ucinili su da na egipatskim pustarama budu sazdane piramide. Majstor posvecen samo jednom zanatu u stanju je da prehranjuje svoju porodicu; ali, majstor od sedam zanata nije u stanju ni sebe da izdržava. Nijedan vetar nije dovoljno dobar za moreplovca koji ne zna u koju luku da se uputi. A ja sada znam kuda želim da krenem, i znam, takode, kako da stignem tamo kamo sam se uputio.
Uvek cu citavog sebe posvecivati zadatku koji u datom trenutku stoji preda mnom.
Ne mnogo stvari, a ravnodušno, vec samo jednu stvar, i to vrhunski - ono je što predstavlja zahtev našeg sveta. Onaj koji rasipa svoje napore ne može se nadati da ce uspeti. Ukoliko jednog salamandera presecemo nadvoje, njegov prednji deo nastavice da juri unapred, a njegov zadnji deo unatrag. Na isti nacin napreduje i onaj koji deli svoje težnje. Uspeh ne trpi rasipanje energije. Spreman sam za velike promene u svom životu, i svet ce znati da sam promenio svoje usmerenje. Ogromna je moc nad životom ona moc koja se pravimice usredsreduje na ciljeve.
Moj glas, moj nacin oblacenja, moj izgled, cak i sami moji pokreti i gestovi izmenice se kad budem poceo da živim život ispunjen svrhom. Kako je bilo moguce da, poput tolikih drugih, i ja ostanem šlep za tu veliku istinu? Covek koji nešto veoma dobro zna, i cini to bolje no iko drugi, cak i ako se radi o pukom umecu gajenja sociva, zaslužuje krunu kojom ce biti okrunjen. Ukoliko, zahvaljujuci tome što je
sve svoje energije na to usredsredio, gaji najbolje socivo, on jeste dobrocinitelj sveg covecanstva i kao takav zaslužuje sve hvale.
Uvek cu citavog sebe posvecivati zadatku koji u datom trenutku stoji preda mnom.
Ja cu biti taj koji cu odabirati svoje ciljeve, i zauvek cu ih držati na umu. Jer, nalazimo samo ono za cim tragamo puna srca. Ukoliko od života ne tražim ništa posebno, upravo cu to i dobiti. Pcela nije jedini insekt koji slece na ružu, ali jeste jedini koji s nje odnosi med. Nije važno bogatstvo onoga što smo uspeli da napabircimo, posle godina ucenja i mukotrpnog rada u mladosti. Ako krenemo u život sa nejasnom predstavom o svom buducem radu, možemo biti sigurni da ni slucajem necemo nabasati na srecnu okolnost koja ce to cime se bavimo složiti u velelepno zdanje velicanstvenih razmera. Cesto nam govore da u životu treba da ciljamo navisoko; ali, zapravo, treba da ciljamo na ono što možemo dosegnuti. Imati opšti cilj, naprosto, nije dovoljno. Strela odapeta sa luka ne obazire se, gledajuci šta na svom putu može pogoditi, vec stremi pravo svojoj meti. Grmljavina što se razastire nadaleko i naširoko beznacajna je u poredenju sa jednim jedinim,
usredsredenim na jednu tacku udarom munje. Sada mi je znano da se ne može dogoditi da, postojano i istrajno, sa svim mocima svog uma, sledim neki valjan cilj i da ipak ne uspem. Ukoliko uz pomoc uvelicavajuceg stakla usmerim sunceve zrake, cak i u dane najmrzlije zime, sa lakocom mogu da potpalim vatru.
Uvek cu citavog sebe posvecivati zadatku koji u datom trenutku stoji preda mnom.
I najslabiji živi stvor, ukoliko sve svoje snage usredsredi na jedan jedini cilj, može postici izvrstan rezultat, docim je moguce da i onaj najsnažniji, ukoliko se rasipa na više poslova odjednom, ne postigne baš ništa. Postojano i neprestano kapajuci, kapi vode bice u stanju da izdube i najtvrde stene, dok silovita, žurna bujica, uz zastrašujucu grmljavinu prohuji ponad njih, ne ostavljajuci za sobom nikakav trag. A ja cu ostaviti tragove za sobom. I svet ce znati da sam bio ovde.
Uvek cu citavog sebe posvecivati zadatku koji u datom trenutku stoji preda mnom.
Osmi zavet uspeha
Bio sam tako slep.
Nikako nisam uspevao da prepoznam prilike što su mi se u životu ukazivale,
naprosto stoga što su se javljale pod obrazinom mucnog rada. Nikada nisam uocio onu zlatnu kociju što je stajala i cekala da me preveze u bolji život, buduci da su mi oci, dok sam besciljno tumarao sporednim stazama života, bile pune suza izazvanih samosažaljenjem. Ali, moj stav više mi ne zamucuje pogled, pošto sam svoj stav promenio. Danas shvatam da se prilike nikada ne ukazuju, sa svim onim što sa sobom nose - bogatstvo, uspeh ili casti - ispisanim krupnim i vidljivim slovima. U sve što preduzimam moram uložiti sve svoje napore, jer, u protivnom, moguce je da ni najvecih mogucnosti ne budem svestan, naprosto stoga što se zvonce nije oglasilo. Svice dan, kao i svi drugi dani, i u jednom satu se rascveta, nastavljajuci da cveta i tokom ostalih sati; ali, moguce je da se baš toga dana i tog sata susretnem sa životnom prilikom. Suocavati se odvažno i istrajno sa svakim zadatkom, ma koliko on težak i trudan mogao biti, jedini je nacin da budem siguran da cu zgrabiti veliku priliku kada se pojavi, bez obzira da li ce se obznaniti uz jek truba ili ce se, kao što najcešce biva, skrivati pod plaštom prašine. Onaj stari ja, koji je prezirao svakodnevni rad i koji je svoje osecanje osujecenosti istresao na svakog s kim bi došao u dodir, naprosto nije bio sposoban da se posveti dugoj opsadi prilike što bi mu se ukazala. A danas, zahvaljujuci ovim svicima, iznova gradim svoj život i voljan sam da hodim uzdignute glave, u traganju za prilikama sa istom onom neumoljivošcu sa kojom lav krece u potragu za plenom.
Nikada više necu stajati i cekati, u nadi da ce mi se prilika sama od sebe ukazati.
Okrenuo sam leda prošlosti. Nijedan od onih negdašnjih neuspeha nece usporiti moj
postojani hod prema prostorima uspeha i srece, gde cu provesti preostale dane svog
života. Jer, sada znam da cu, ukoliko želim da zapevam, uvek pronaci i pesmu.
Danas se osvrcem unazad samo zbog uspomena. Kakva sam samo bedna olupina
dozvolio sebi da postanem! Postoji jedna stara poslovica, koja kaže: „Uživaj u onom
malom što imaš, dok budale traže nešto više". U prošlosti sam u to verovao i u skladu sa tim se ponašao; jer, ne govore li sve stare poslovice suštu istinu? Ne, ne govore! Zapocinjem novi život, i obrnuo sam naglavce tu poslovicu, na isti nacin na koji sam izmenio i svoje ponašanje iz prošlosti. I, što se mene tice, sada ta poslovica kaže: „Dok budala uživa u onom malom što ima, ti ceš potražiti nešto više!"
Nikada više necu stajati i cekati, u nadi da ce mi se prilika sama od sebe ukazati.
Tokom ovih nekoliko nedelja vec sam u znatnoj meri poboljšao mnoga svojstva svog
karaktera, tako da sada bolje umem da prepoznam priliku i da od nje uzmem svoj deo.
Zahvaljujuci svakodnevnom ponavljanju reci iz ovih svitaka vec sam iz sebe išcupao
rdave navike koje su me povlacile unazad, a s obnavljanjem svog života tek sam zapoceo. Neka mi bude dopušteno da zapocnem odavde gde se sada nalazim, uprkos izvesnim svojstvima koje još uvek nosim u sebi i koje me cesto navode da prezirem samog sebe. Neka mi bude dopušteno da se sa njima uhvatim ukoštac, jednim po jednim, i da uz pomoc Gospodnju porazim svoje slabosti. I na samom kraju, ukoliko budem imao hrabrosti da dosegnem i ono što mi je van domašaja, i dovoljno vere da mogu biti ono što treba da budem - odista cu postati bolji. Budalasto sam, u prošlosti, dopuštao da me porazi i kajanja toliko pritiskaju, da sam bio prinuden da hodim duboko pognute glave i pogleda uprtog u zemlju. I sada, kada sam odbacio
svoj preteški jaram prošlosti, i kada sam napokon podigao pogled, u prilici sam da vidim, gde god da pogledam, otvorena vrata koja me, pozdravljajuci me dobrodošlicom, vode u novi život.
Nikada više necu stajati i cekati, u nadi da ce mi se prilika sama od sebe ukazati.
Svakoga dana, kada sebi postavljam zadatke, na sam vrh spiska stavicu podsetnik: da uvek treba da budno motrim na prilike koje mi se mogu ukazati. I svakog jutra, kada se probudim, krenucu u susret danu sa osmehom, bez obzira na to kakve me neprijatne dužnosti ocekuju. Prilike, baš kao ni ljubav, nikada se ne odazivaju na cemer i ocaj. Danas mi je znano da su oni koji ponajvecma uspevaju baš vedri i puni nade ljudi; ljudi koji svoje poslove obavljaju sa osmehom na licu; ljudi koji prilike što im se ukazuju i promene što im se dešavaju u ovozemaljskom životu prihvataju vedro i u dobrom raspoloženju, odnoseci se podjednako i prema nedacama i prema dobrobiti. Mudri su oni ljudi i žene koji umeju ne samo da pronadu, vec i, još više, da sebi stvaraju prilike. Kako sam samo mogao proživeti tolike godine, ne uocavajuci istinu koja mi se, danas, tako jasno ukazuje? Zbog cega toliki medu nama posmatraju kako zlatni trenuci reke života prolaze pokraj nas, a stvarno ne vide ništa osim peska? Zbog cega, kada nam andeli dodu u pohode, toga postajemo svesni tek pošto nas napuste? Mogucnosti što nam se ukazuju cesto su tako sicušne da ih ni ne primecujemo; pa ipak, u njima je cesto sadržano seme velikih preduzeca. Isto tako, prilike se nalaze posvuda, i stoga moram uvek držati spremnu udicu. Moguce je da velika riba naide baš kada je najmanje ocekujem.
Nikada više necu stajati i cekati, u nadi da ce mi se prilika sama od sebe ukazati.
Nisam više osoba koja sam bio pre samo nekoliko nedelja.
Prilike mi više nikada nece ostajati skrivene. Više ne cvilim i ne cepam svoju odecu i ne proklinjem svet zbog toga što me dobre stvari u životu mimoilaze. I dalje sam nezadovoljan onim što mi je zapalo u životu, ali je to sada nezadovoljstvo koje izdržava bure i pretražuje nebo ogledajuci se za plavetnilom i zvezdama. Postoje dve vrste nezadovoljstva na ovom svetu - nezadovoljstvo koje goni na rad, i nezadovoljstvo koje coveka navodi da u ocaju krši ruke. Nezadovoljnici prve vrste napokon dobijaju ono što žele, dok nezadovoljnici druge vrste gube i ono što vec imaju. Za one prve uspeh je jedini lek, dok za one druge nikakvog leka nema. A ja znam koji sam od njih. I dopada mi se onaj koji sam. Hvala ti, Gospode.
Jasno mi je, sada, da prilika nikom ne kuca na vrata. Vrata ce se otvoriti samo kad ja pokucam. A kucacu i cesto i bucno.
Nikada više necu stajati i cekati, u nadi da ce mi se prilika sama od sebe ukazati.
Deveti zavet uspeha
Bio sam odvec popustljiv prema sebi. Pre nego što bih se povukao na pocinak, nikada
nisam odvajao vreme da odvagnem cenu dobra i zla sa kojima se tog dana bejah susreo.
Nikada nisam, hrabro i iskreno, pregao da preispitam svoje misli, reci i dela datog dana, kako bih bolje uoblicio misli i reci i dela za sutrašnji dan. Istina o uspehu i o tome kako ga postici nikada se nije od mene skrivala. Ali, toliko bih se
zaneo u borbi da preživim, da sam, naprosto, propuštao da je uocim. Po isteku svakog dana, smatrao sam da je sve okoncano. Svaki gorak promašaj, svaki neuspeh, svaka nedaca koji bi mi pomracili dan, brzo su bili predavani zaboravu. Uvek sam sebi govorio: Pa, sutra je novi dan. Možda ce život biti blaži prema meni. Koješta!
I napokon, pogled mi se razbistrio. Uvidam, sada, da je svet tržnica na kojoj sve ima utvrdenu cenu, i da moram ostati pri svojoj odluci šta god kupovao svojim vremenom, radom ili domišljatošcu - bilo da su u pitanju bogatstvo, spokoj, slava, samopoštovanje ili znanje. Nikada se ne smem ponašati kao dete koje, pošto je od više stvari došlo do jedne koju želi, istog casa požali što nije dobilo i ono
drugo. I buduci da je od onoga cime se bavim i što sam ucinio delom svog života teško odustati, neka mi bude dopušteno da u buduce budem siguran da cu trajne i vredne stvari sticati u znoju i mukotrpnim radom. Jedini nacin, po meni, na koji to sa punom izvesnošcu može biti ostvareno, jeste da svakodnevno, pre no što se prepustim snu, uradim jednu sasvim odredenu vežbu.
Uvek cu, svake veceri, preocenjivati sve što sam uradio tokom dana.
I najgore od mojih mana, i najlošije moje navike, ukoliko se budem njima pozabavio svakog dana, na kraju ce izgubiti u snazi. I kakva ce radost, i kakav blažen san, uslediti nakon jednog takvog licnog samoobracuna. I evo pitanja koja mi se, nimalo ne žureci, uoblicavaju u umu:
Koju sam to svoju slabost danas savladao?
Kakvoj sam se strasti odupreo?
Kakvom sam iskušenju odoleo?
Kakvu sam novu vrlinu stekao?
Posredstvom ovih svitaka, vec sam poceo da svaki novi dan docekujem spreman, tako da je nepregledni drum kojim putujem dobro obeležen putokazima. I danas, kada dan prede u smiraj, pažljivo cu odmeriti koliko sam uznapredovao i sa kakvim sam se sve upitnicima susreo tokom puta; i možda ce mi moja novostecena vrlina pomoci da, u svom umu, nacinim dnevnik današnjeg i udžbenik za sutrašnji dan.
Uvek cu, svake veceri, preocenjivati sve što sam uradio tokom dana.
Uvece, cim utrnem svecu, zapocecu sa preispitivanjem svojih reci i svojih postupaka tokom svakog sata u minulom danu, i pri tom necu dozvoliti da išta promakne mom preocenjivanju; jer, zbog cega bih zazirao da se suocim sa svojim greškama, kad imam moc da sebe ukorim, kao i da sebi oprostim? Ponekad sam, možda, u ponekoj raspravi bio i pomalo preoštar. Bilo je možda moguce da svoje mišljenje ne izreknem; jer, premda jeste seklo poput maca, nije donelo ništa dobro. Ono o
cemu sam zborio bilo je istinito; ali, opet, sve istine ne treba baš iznositi u svakom trenutku. Trebalo je da držim jezik za zubima; jer, nikakvog smisla nema nadmetati se ni sa budalama, ni sa svojim pretpostavljenima. Pogrešno sam postupao, ali tome je sada kraj. Iskustvo je izraz kojim su ljudi uvek oznacavali svoje ludosti, odnosno stvari zbog kojih žale. Nema nikakve potrebe da bude tako. Današnje lekcije mogu postati sutrašnji temelj boljeg života - pod uslovom, naravno, da ucim na njima. To, upravo, i nameravam da cinim.
Uvek cu, svake veceri, preocenjivati sve što sam uradio tokom dana.
Neka mi bude omoguceno da razmotrim svoje postupke, neka mi bude omoguceno da
osmotrim sebe na nacin na koji bi to moj najveci neprijatelj ucinio, i tako cu postati svoj najbolji prijatelj. Od ovog casa, upregnucu sve snage da postanem ono što cu nadalje biti. Neka se tama spusti, ali san nece sici na moje oci sve dok, u celosti, još jednom ne prodem kroz sva zbivanja minulog dana.
Šta je ostalo neobavljeno, a trebalo je da bude obavljeno?
Šta je, od onoga što sam obavio, moglo biti obavljeno još bolje?
Jedna od još neotkrivenih velikih radosti ovog života proizilazi iz naših nastojanja da sve što cinimo - cinimo najbolje što možemo. Postoji jedno posve posebno osecanje zadovoljstva, i ponosa, kad covek posmatra svoje zaokruženo, celovito, jasno i dovršeno delo; to je osecanje koje površne, nehatne, aljkave i neuredne osobe nikada nece upoznati. Upravo je ta savesno sazdana celovitost ono što bilo koje delo preobražava u umetnicko delo. Cak i najbeznacajniji zadatak, ukoliko se valjano obavi, postaje pravo cudo postignuca. Ono što je danas ucinjeno bice sutra prevazideno. Drukcije ni ne može biti. Nakon preispitivanja i preocenjivanja uvek dolazi poboljšanje. Svi bi mi trebalo da budemo mudriji
sutra, nego što smo bili danas.
Uvek cu, svake veceri, preocenjivati sve što sam uradio tokom dana.
Da li sam proživeo dan ne sažaljevajuci samog sebe?
Da li docekujem svitanje spreman i sa putokazima i ciljem pred sobom?
Da li sam bio ljubazan i prijatan sa svima sa kojima sam se susreo?
Da li sam pokušao da propešacim i onu dodatnu milju?
Da li sam ostajao budan na svaku priliku koja bi mi se ukazala?
Da li sam tragao za dobrim stranama u svakom problemu koji bi mi se isprecio?
Da li sam sa osmehom docekivao sve izlive gneva i mržnje?
Da li sam usredsredivao sve svoje snage na svrhu koju sam imao u vidu?
I, šta bi moglo biti korisnije od svakodnevnog preispitivanja mog života, tako da mogu da živim osnažen ponosom i zadovoljstvom?
Moji se dani nikada nece završavati sa smirajem sunca. Jer, od sada, uvek ce postojati još jedan zadatak koji se mora obaviti.
Uvek cu, svake veceri, preocenjivati sve sto sam uradio tokom dana.
Svoje napore razasuo sam u premnogo pravaca. Toliko sam godišnjih doba protracio,
jurcajuci od jedne duge do druge. Bezbroj godina utrošio sam spuštajuci posude u prazne bunare. I, sve vreme nisam prestajao da se nadam da ce mi uspeh, sreca i bogatstvo pripasti jednog dana. Uzalud sam cekao. I, da nije bilo cuda ovih svitaka, mogao sam cekati zauvek. Žalosno, zaista. Kada se zaputi ulicom na kojoj piše 'uskoro', covek se na kraju nade pred kucom na kojoj stoji 'nikad'.
Sve to sada je iza mene. Jasno mi je, sada, zbog cega mi je uspeh stalno izmicao. Covek koji se neprestano lomi koju od dveju stvari da ucini, na koncu nece uciniti nijednu. Ukoliko se kolebam izmedu dva plana, izmedu jednog i drugog cilja, i sve vreme se povijam na vetru, poput ljiljana, u svakom smeru u kojem pokazuje igla na kompasu, nikada necu postici ništa; ni veliko, ni korisno. U ovom svetu napreduju samo oni koji se, u datom trenutku, usredsreduju na samo jednu stvar. U velike ljude ili velike žene racunaju se oni koji nikad ne iskoracuju van onoga što
cini njihovu izuzetnost; koji ne rasipaju, uludo, svoju posebnost. Sada mi je, napokon, znana velika tajna koju, premda mi je sve vreme stajala pred ocima, nikako nisam uspevao da prozrem.
Uvek cu citavog sebe posvecivati zadatku koji u datom trenutku stoji preda mnom.
Veliku razliku izmedu onih koji uspevaju i onih koji ne uspevaju ne cini kolicina posla koju i jedni i drugi obave, vec kolicina pametno obavljenog posla. Mnogi od onih koji neslavno propadaju daju sve od sebe da postignu veliki uspeh; ali, poslove koji im se povere obavljaju nesredeno, tako da ono što su izgradili jednom, ruše drugom rukom. Okolnosti u kojima se nalaze, ne koriste da bi ih pretvorili u mogucnosti za sebe. Ne poseduju, naprosto, sposobnost da casne poraze preobrate u recite pobede. Uprkos tome što raspolažu i sa dovoljno sposobnosti i sa dovoljno vremena - ta dva glavna stuba uspeha - oni nastavljaju da tamo i amo povlace svoja prazna kolica, i pravi cilim njihovog života ostaje tako neistkan. Nikada više necu dozvoliti sebi da otaljavam neki posao, u koji bi bilo potrebno da uložim citavo svoje bice. Oci su mi se napokon otvorile. Od ovog casa, ono što cinim cinicu kao da
ništa drugo na svetu nema nikakvu važnost.
Izrastanje hiljada hrastovih šuma pociva na jednom jedinom žiru.
Usredsredenost i istrajnost ucinili su da na egipatskim pustarama budu sazdane piramide. Majstor posvecen samo jednom zanatu u stanju je da prehranjuje svoju porodicu; ali, majstor od sedam zanata nije u stanju ni sebe da izdržava. Nijedan vetar nije dovoljno dobar za moreplovca koji ne zna u koju luku da se uputi. A ja sada znam kuda želim da krenem, i znam, takode, kako da stignem tamo kamo sam se uputio.
Uvek cu citavog sebe posvecivati zadatku koji u datom trenutku stoji preda mnom.
Ne mnogo stvari, a ravnodušno, vec samo jednu stvar, i to vrhunski - ono je što predstavlja zahtev našeg sveta. Onaj koji rasipa svoje napore ne može se nadati da ce uspeti. Ukoliko jednog salamandera presecemo nadvoje, njegov prednji deo nastavice da juri unapred, a njegov zadnji deo unatrag. Na isti nacin napreduje i onaj koji deli svoje težnje. Uspeh ne trpi rasipanje energije. Spreman sam za velike promene u svom životu, i svet ce znati da sam promenio svoje usmerenje. Ogromna je moc nad životom ona moc koja se pravimice usredsreduje na ciljeve.
Moj glas, moj nacin oblacenja, moj izgled, cak i sami moji pokreti i gestovi izmenice se kad budem poceo da živim život ispunjen svrhom. Kako je bilo moguce da, poput tolikih drugih, i ja ostanem šlep za tu veliku istinu? Covek koji nešto veoma dobro zna, i cini to bolje no iko drugi, cak i ako se radi o pukom umecu gajenja sociva, zaslužuje krunu kojom ce biti okrunjen. Ukoliko, zahvaljujuci tome što je
sve svoje energije na to usredsredio, gaji najbolje socivo, on jeste dobrocinitelj sveg covecanstva i kao takav zaslužuje sve hvale.
Uvek cu citavog sebe posvecivati zadatku koji u datom trenutku stoji preda mnom.
Ja cu biti taj koji cu odabirati svoje ciljeve, i zauvek cu ih držati na umu. Jer, nalazimo samo ono za cim tragamo puna srca. Ukoliko od života ne tražim ništa posebno, upravo cu to i dobiti. Pcela nije jedini insekt koji slece na ružu, ali jeste jedini koji s nje odnosi med. Nije važno bogatstvo onoga što smo uspeli da napabircimo, posle godina ucenja i mukotrpnog rada u mladosti. Ako krenemo u život sa nejasnom predstavom o svom buducem radu, možemo biti sigurni da ni slucajem necemo nabasati na srecnu okolnost koja ce to cime se bavimo složiti u velelepno zdanje velicanstvenih razmera. Cesto nam govore da u životu treba da ciljamo navisoko; ali, zapravo, treba da ciljamo na ono što možemo dosegnuti. Imati opšti cilj, naprosto, nije dovoljno. Strela odapeta sa luka ne obazire se, gledajuci šta na svom putu može pogoditi, vec stremi pravo svojoj meti. Grmljavina što se razastire nadaleko i naširoko beznacajna je u poredenju sa jednim jedinim,
usredsredenim na jednu tacku udarom munje. Sada mi je znano da se ne može dogoditi da, postojano i istrajno, sa svim mocima svog uma, sledim neki valjan cilj i da ipak ne uspem. Ukoliko uz pomoc uvelicavajuceg stakla usmerim sunceve zrake, cak i u dane najmrzlije zime, sa lakocom mogu da potpalim vatru.
Uvek cu citavog sebe posvecivati zadatku koji u datom trenutku stoji preda mnom.
I najslabiji živi stvor, ukoliko sve svoje snage usredsredi na jedan jedini cilj, može postici izvrstan rezultat, docim je moguce da i onaj najsnažniji, ukoliko se rasipa na više poslova odjednom, ne postigne baš ništa. Postojano i neprestano kapajuci, kapi vode bice u stanju da izdube i najtvrde stene, dok silovita, žurna bujica, uz zastrašujucu grmljavinu prohuji ponad njih, ne ostavljajuci za sobom nikakav trag. A ja cu ostaviti tragove za sobom. I svet ce znati da sam bio ovde.
Uvek cu citavog sebe posvecivati zadatku koji u datom trenutku stoji preda mnom.
Osmi zavet uspeha
Bio sam tako slep.
Nikako nisam uspevao da prepoznam prilike što su mi se u životu ukazivale,
naprosto stoga što su se javljale pod obrazinom mucnog rada. Nikada nisam uocio onu zlatnu kociju što je stajala i cekala da me preveze u bolji život, buduci da su mi oci, dok sam besciljno tumarao sporednim stazama života, bile pune suza izazvanih samosažaljenjem. Ali, moj stav više mi ne zamucuje pogled, pošto sam svoj stav promenio. Danas shvatam da se prilike nikada ne ukazuju, sa svim onim što sa sobom nose - bogatstvo, uspeh ili casti - ispisanim krupnim i vidljivim slovima. U sve što preduzimam moram uložiti sve svoje napore, jer, u protivnom, moguce je da ni najvecih mogucnosti ne budem svestan, naprosto stoga što se zvonce nije oglasilo. Svice dan, kao i svi drugi dani, i u jednom satu se rascveta, nastavljajuci da cveta i tokom ostalih sati; ali, moguce je da se baš toga dana i tog sata susretnem sa životnom prilikom. Suocavati se odvažno i istrajno sa svakim zadatkom, ma koliko on težak i trudan mogao biti, jedini je nacin da budem siguran da cu zgrabiti veliku priliku kada se pojavi, bez obzira da li ce se obznaniti uz jek truba ili ce se, kao što najcešce biva, skrivati pod plaštom prašine. Onaj stari ja, koji je prezirao svakodnevni rad i koji je svoje osecanje osujecenosti istresao na svakog s kim bi došao u dodir, naprosto nije bio sposoban da se posveti dugoj opsadi prilike što bi mu se ukazala. A danas, zahvaljujuci ovim svicima, iznova gradim svoj život i voljan sam da hodim uzdignute glave, u traganju za prilikama sa istom onom neumoljivošcu sa kojom lav krece u potragu za plenom.
Nikada više necu stajati i cekati, u nadi da ce mi se prilika sama od sebe ukazati.
Okrenuo sam leda prošlosti. Nijedan od onih negdašnjih neuspeha nece usporiti moj
postojani hod prema prostorima uspeha i srece, gde cu provesti preostale dane svog
života. Jer, sada znam da cu, ukoliko želim da zapevam, uvek pronaci i pesmu.
Danas se osvrcem unazad samo zbog uspomena. Kakva sam samo bedna olupina
dozvolio sebi da postanem! Postoji jedna stara poslovica, koja kaže: „Uživaj u onom
malom što imaš, dok budale traže nešto više". U prošlosti sam u to verovao i u skladu sa tim se ponašao; jer, ne govore li sve stare poslovice suštu istinu? Ne, ne govore! Zapocinjem novi život, i obrnuo sam naglavce tu poslovicu, na isti nacin na koji sam izmenio i svoje ponašanje iz prošlosti. I, što se mene tice, sada ta poslovica kaže: „Dok budala uživa u onom malom što ima, ti ceš potražiti nešto više!"
Nikada više necu stajati i cekati, u nadi da ce mi se prilika sama od sebe ukazati.
Tokom ovih nekoliko nedelja vec sam u znatnoj meri poboljšao mnoga svojstva svog
karaktera, tako da sada bolje umem da prepoznam priliku i da od nje uzmem svoj deo.
Zahvaljujuci svakodnevnom ponavljanju reci iz ovih svitaka vec sam iz sebe išcupao
rdave navike koje su me povlacile unazad, a s obnavljanjem svog života tek sam zapoceo. Neka mi bude dopušteno da zapocnem odavde gde se sada nalazim, uprkos izvesnim svojstvima koje još uvek nosim u sebi i koje me cesto navode da prezirem samog sebe. Neka mi bude dopušteno da se sa njima uhvatim ukoštac, jednim po jednim, i da uz pomoc Gospodnju porazim svoje slabosti. I na samom kraju, ukoliko budem imao hrabrosti da dosegnem i ono što mi je van domašaja, i dovoljno vere da mogu biti ono što treba da budem - odista cu postati bolji. Budalasto sam, u prošlosti, dopuštao da me porazi i kajanja toliko pritiskaju, da sam bio prinuden da hodim duboko pognute glave i pogleda uprtog u zemlju. I sada, kada sam odbacio
svoj preteški jaram prošlosti, i kada sam napokon podigao pogled, u prilici sam da vidim, gde god da pogledam, otvorena vrata koja me, pozdravljajuci me dobrodošlicom, vode u novi život.
Nikada više necu stajati i cekati, u nadi da ce mi se prilika sama od sebe ukazati.
Svakoga dana, kada sebi postavljam zadatke, na sam vrh spiska stavicu podsetnik: da uvek treba da budno motrim na prilike koje mi se mogu ukazati. I svakog jutra, kada se probudim, krenucu u susret danu sa osmehom, bez obzira na to kakve me neprijatne dužnosti ocekuju. Prilike, baš kao ni ljubav, nikada se ne odazivaju na cemer i ocaj. Danas mi je znano da su oni koji ponajvecma uspevaju baš vedri i puni nade ljudi; ljudi koji svoje poslove obavljaju sa osmehom na licu; ljudi koji prilike što im se ukazuju i promene što im se dešavaju u ovozemaljskom životu prihvataju vedro i u dobrom raspoloženju, odnoseci se podjednako i prema nedacama i prema dobrobiti. Mudri su oni ljudi i žene koji umeju ne samo da pronadu, vec i, još više, da sebi stvaraju prilike. Kako sam samo mogao proživeti tolike godine, ne uocavajuci istinu koja mi se, danas, tako jasno ukazuje? Zbog cega toliki medu nama posmatraju kako zlatni trenuci reke života prolaze pokraj nas, a stvarno ne vide ništa osim peska? Zbog cega, kada nam andeli dodu u pohode, toga postajemo svesni tek pošto nas napuste? Mogucnosti što nam se ukazuju cesto su tako sicušne da ih ni ne primecujemo; pa ipak, u njima je cesto sadržano seme velikih preduzeca. Isto tako, prilike se nalaze posvuda, i stoga moram uvek držati spremnu udicu. Moguce je da velika riba naide baš kada je najmanje ocekujem.
Nikada više necu stajati i cekati, u nadi da ce mi se prilika sama od sebe ukazati.
Nisam više osoba koja sam bio pre samo nekoliko nedelja.
Prilike mi više nikada nece ostajati skrivene. Više ne cvilim i ne cepam svoju odecu i ne proklinjem svet zbog toga što me dobre stvari u životu mimoilaze. I dalje sam nezadovoljan onim što mi je zapalo u životu, ali je to sada nezadovoljstvo koje izdržava bure i pretražuje nebo ogledajuci se za plavetnilom i zvezdama. Postoje dve vrste nezadovoljstva na ovom svetu - nezadovoljstvo koje goni na rad, i nezadovoljstvo koje coveka navodi da u ocaju krši ruke. Nezadovoljnici prve vrste napokon dobijaju ono što žele, dok nezadovoljnici druge vrste gube i ono što vec imaju. Za one prve uspeh je jedini lek, dok za one druge nikakvog leka nema. A ja znam koji sam od njih. I dopada mi se onaj koji sam. Hvala ti, Gospode.
Jasno mi je, sada, da prilika nikom ne kuca na vrata. Vrata ce se otvoriti samo kad ja pokucam. A kucacu i cesto i bucno.
Nikada više necu stajati i cekati, u nadi da ce mi se prilika sama od sebe ukazati.
Deveti zavet uspeha
Bio sam odvec popustljiv prema sebi. Pre nego što bih se povukao na pocinak, nikada
nisam odvajao vreme da odvagnem cenu dobra i zla sa kojima se tog dana bejah susreo.
Nikada nisam, hrabro i iskreno, pregao da preispitam svoje misli, reci i dela datog dana, kako bih bolje uoblicio misli i reci i dela za sutrašnji dan. Istina o uspehu i o tome kako ga postici nikada se nije od mene skrivala. Ali, toliko bih se
zaneo u borbi da preživim, da sam, naprosto, propuštao da je uocim. Po isteku svakog dana, smatrao sam da je sve okoncano. Svaki gorak promašaj, svaki neuspeh, svaka nedaca koji bi mi pomracili dan, brzo su bili predavani zaboravu. Uvek sam sebi govorio: Pa, sutra je novi dan. Možda ce život biti blaži prema meni. Koješta!
I napokon, pogled mi se razbistrio. Uvidam, sada, da je svet tržnica na kojoj sve ima utvrdenu cenu, i da moram ostati pri svojoj odluci šta god kupovao svojim vremenom, radom ili domišljatošcu - bilo da su u pitanju bogatstvo, spokoj, slava, samopoštovanje ili znanje. Nikada se ne smem ponašati kao dete koje, pošto je od više stvari došlo do jedne koju želi, istog casa požali što nije dobilo i ono
drugo. I buduci da je od onoga cime se bavim i što sam ucinio delom svog života teško odustati, neka mi bude dopušteno da u buduce budem siguran da cu trajne i vredne stvari sticati u znoju i mukotrpnim radom. Jedini nacin, po meni, na koji to sa punom izvesnošcu može biti ostvareno, jeste da svakodnevno, pre no što se prepustim snu, uradim jednu sasvim odredenu vežbu.
Uvek cu, svake veceri, preocenjivati sve što sam uradio tokom dana.
I najgore od mojih mana, i najlošije moje navike, ukoliko se budem njima pozabavio svakog dana, na kraju ce izgubiti u snazi. I kakva ce radost, i kakav blažen san, uslediti nakon jednog takvog licnog samoobracuna. I evo pitanja koja mi se, nimalo ne žureci, uoblicavaju u umu:
Koju sam to svoju slabost danas savladao?
Kakvoj sam se strasti odupreo?
Kakvom sam iskušenju odoleo?
Kakvu sam novu vrlinu stekao?
Posredstvom ovih svitaka, vec sam poceo da svaki novi dan docekujem spreman, tako da je nepregledni drum kojim putujem dobro obeležen putokazima. I danas, kada dan prede u smiraj, pažljivo cu odmeriti koliko sam uznapredovao i sa kakvim sam se sve upitnicima susreo tokom puta; i možda ce mi moja novostecena vrlina pomoci da, u svom umu, nacinim dnevnik današnjeg i udžbenik za sutrašnji dan.
Uvek cu, svake veceri, preocenjivati sve što sam uradio tokom dana.
Uvece, cim utrnem svecu, zapocecu sa preispitivanjem svojih reci i svojih postupaka tokom svakog sata u minulom danu, i pri tom necu dozvoliti da išta promakne mom preocenjivanju; jer, zbog cega bih zazirao da se suocim sa svojim greškama, kad imam moc da sebe ukorim, kao i da sebi oprostim? Ponekad sam, možda, u ponekoj raspravi bio i pomalo preoštar. Bilo je možda moguce da svoje mišljenje ne izreknem; jer, premda jeste seklo poput maca, nije donelo ništa dobro. Ono o
cemu sam zborio bilo je istinito; ali, opet, sve istine ne treba baš iznositi u svakom trenutku. Trebalo je da držim jezik za zubima; jer, nikakvog smisla nema nadmetati se ni sa budalama, ni sa svojim pretpostavljenima. Pogrešno sam postupao, ali tome je sada kraj. Iskustvo je izraz kojim su ljudi uvek oznacavali svoje ludosti, odnosno stvari zbog kojih žale. Nema nikakve potrebe da bude tako. Današnje lekcije mogu postati sutrašnji temelj boljeg života - pod uslovom, naravno, da ucim na njima. To, upravo, i nameravam da cinim.
Uvek cu, svake veceri, preocenjivati sve što sam uradio tokom dana.
Neka mi bude omoguceno da razmotrim svoje postupke, neka mi bude omoguceno da
osmotrim sebe na nacin na koji bi to moj najveci neprijatelj ucinio, i tako cu postati svoj najbolji prijatelj. Od ovog casa, upregnucu sve snage da postanem ono što cu nadalje biti. Neka se tama spusti, ali san nece sici na moje oci sve dok, u celosti, još jednom ne prodem kroz sva zbivanja minulog dana.
Šta je ostalo neobavljeno, a trebalo je da bude obavljeno?
Šta je, od onoga što sam obavio, moglo biti obavljeno još bolje?
Jedna od još neotkrivenih velikih radosti ovog života proizilazi iz naših nastojanja da sve što cinimo - cinimo najbolje što možemo. Postoji jedno posve posebno osecanje zadovoljstva, i ponosa, kad covek posmatra svoje zaokruženo, celovito, jasno i dovršeno delo; to je osecanje koje površne, nehatne, aljkave i neuredne osobe nikada nece upoznati. Upravo je ta savesno sazdana celovitost ono što bilo koje delo preobražava u umetnicko delo. Cak i najbeznacajniji zadatak, ukoliko se valjano obavi, postaje pravo cudo postignuca. Ono što je danas ucinjeno bice sutra prevazideno. Drukcije ni ne može biti. Nakon preispitivanja i preocenjivanja uvek dolazi poboljšanje. Svi bi mi trebalo da budemo mudriji
sutra, nego što smo bili danas.
Uvek cu, svake veceri, preocenjivati sve što sam uradio tokom dana.
Da li sam proživeo dan ne sažaljevajuci samog sebe?
Da li docekujem svitanje spreman i sa putokazima i ciljem pred sobom?
Da li sam bio ljubazan i prijatan sa svima sa kojima sam se susreo?
Da li sam pokušao da propešacim i onu dodatnu milju?
Da li sam ostajao budan na svaku priliku koja bi mi se ukazala?
Da li sam tragao za dobrim stranama u svakom problemu koji bi mi se isprecio?
Da li sam sa osmehom docekivao sve izlive gneva i mržnje?
Da li sam usredsredivao sve svoje snage na svrhu koju sam imao u vidu?
I, šta bi moglo biti korisnije od svakodnevnog preispitivanja mog života, tako da mogu da živim osnažen ponosom i zadovoljstvom?
Moji se dani nikada nece završavati sa smirajem sunca. Jer, od sada, uvek ce postojati još jedan zadatak koji se mora obaviti.
Uvek cu, svake veceri, preocenjivati sve sto sam uradio tokom dana.
Pretplati se na:
Postovi (Atom)